|
|
Četvrti sastanak Koordinacione grupe za prioritetnu oblast 1b Dunavske strategije (železnički, drumski i vazdušni saobraćaj) održaće se u Beogradu 14. juna 2012. godine. Očekuje se da će na dnevnom redu skupa biti aktuelan status projekata, usvajanje planova za realizaciju (roadmaps) i podrška projektima koji se budu kvalifikovali za pismo preporuke (LoR).
Treći sastanak koordinacione grupe za prioritetnu oblast 7 Dunavske strategije (društvo znanja), na kojem su učestvovali predstavnici osam zemalja iz podunavskog regiona, održan je 7. marta 2012. u Pečuju. Sastanak je otvorio predstavnik Mađarske i domaćin skupa, dr Bela Kardon, a skupom su predsedavali koordinatori za ovu oblast, dr Lubomir Faltan iz Slovačke i prof. dr Miroslav Vesković, rektor Univerziteta u Novom Sadu.
Treći sastanak koordinacione grupe za prioritetnu oblast 1b (železnički, drumski i vazdušni saobraćaj), na kojem su učestvovali predstavnici deset zemalja iz Podunavskog regiona, održan je 20. februara 2012. u Ljubljani. Sastankom je predsedavao koordinator za prioritetnu oblast 1b iz Slovenije, mr Franc Žepič, zajedno sa koordinatorom iz Srbije i rukovodiocem sektora u Ministarstvu za infrastrukturu i energetiku Republike Srbije, Miodragom Poledicom.
U Beču će se 22. i 23. marta održavati prvi Finansijski dijalog Dunavskog regiona. Skup, kojim predsedava Kurt Puhinger, koordinator za prioritetnu oblast 10 EUSDR, okupiće međunarodne stručnjake radi razmene mišljenja o ključnim problemima vezanim za finansiranje projekata srednjih preduzeća u regionu Dunava. Predviđeni su direktni kontakti za uspostavljanje saradnje između malih i srednjih preduzeća i međunarodnih kreditora.
Drugi sastanak radnih grupa prioritetne grupe 1a Dunavske strategije biće održan u Beču 15. i 16. marta 2012. Planirano je da se radne grupe sastaju dva puta godišnje, a očekuje se i učešće privatnog sektora, eksperata i nevladinih organizacija.
Evropska komisija je u junu 2009. godine dobila mandat od Saveta EU za izradu zajedničke sveobuhvatne strategije za zemlje dunavskog sliva. Posle dužih priprema i niza skupova i konferencija na kojima je sa svojim konkretnim predlozima aktivno učestvovala i Republika Srbija, 8. decembra 2010, Evropska komisija usvojila je završni dokument Strategije i uputila ga na usvajanje Savetu ministara EU.
Uz dokument je usvojen i Akcioni plan o sprovođenju Strategije. Najzad, 24. juna 2011. Savet EU doneo je zaključak u kome je pozvao sve aktere da se aktivno uključe u sprovođenje Strategije, čime je proces usvajanja Strategije i formalno okončan. Doprinos Srbije ogleda se i u činjenici da je ona jedan od koordinatora, i to za dve oblasti Strategije – nauku i transport (osim vodenog).
|
Stubovi i prioritetne oblasti |
|
A | Povezivanje Dunavskog regiona |
| 1) Unapređivanje mobilnosti i multimodalnosti 2) Podsticanje održivije energije 3) Promovisanje kulture, turizma i kontakata među ljudima |
|
B | Zaštita životne sredine u Dunavskom regionu |
|
4) Obnavljanje i održavanje kvaliteta voda |
|
C | Izgradnja prosperiteta u Dunavskom regionu |
| 7) Razvoj društva kroz istraživanje, obrazovanje i informacione tehnologije 8) Podrška konkurentnosti preduzeća, uključujući i razvoj klastera 9) Ulaganje u ljude i veštine |
|
D | Jačanje Dunavskog regiona |
| 10) Unapređivanje institucionalnih kapaciteta i saradnje kriminala 11) Zajednički rad u svrhu promocije bezbednosti i borbe protiv organizovanog i ozbiljnog |
U junu 2010, godinu dana pre nego što je Savet EU usvojio dokument Dunavske strategije, Vlada Republike Srbije utvrdila je svoje ciljeve i prioritetne oblasti od njenog najvećeg interesa.
Korišćenje potencijаlа Dunаvа kаo znаčаjnog resursа zа održivi rаzvoj Republike Srbije.
Kroz Srbiju prolaze dva evropska saobraćajna koridora – kopneni koridor X i koridor VII koji povezuje 8 evropskih zemalja koje izlaze na plovni deo reke Dunav. Dunavski bazen je jedan od dinamičnijih delova Evrope, posebno posle puštanja u saobraćaj plovnog puta Dunav-Majna, početkom 90-tih godina prošlog veka. Dunav je, posle Volge, druga reka po dužini na evropskom kontinentu – od njegovih 2850 kilometara, plovno je 2411 km, od čega svih 588 km kroz Srbiju.
