Srpski | English | Deutsch    

Photo Photo Photo Photo Photo
 

 Sadržaj

Plovidba i prevoz

Luke i pristaništa

Prema podacima Dunavske komisije na reci Dunav i njenim pritokama postoji 91 luka za komercijalne namene, a na teritoriji Srbije nalazi se 11. Na reci Dunav kroz Srbiju postoji osam luka od međunarodnog značaja: Apatin, Bogojevo, Bačka Palanka, Novi Sad, Beograd, Pančevo, Smederevo i Prahovo. Najveće luke na reci Savi su u Šapcu i Sremskoj Mitrovici, a na reci Tisi u Senti. Sve luke su privatizovane osim Luke Novi Sad koja treba da postane javno preduzeće.

TABELA 2 – PROMET I KOMERCIJALNE LUKE U SRBIJI I DRUGIM ZEMLJAMA NA DUNAVU, 2007.

 

Količina
(u 1000 tona)

Komercijalne luke

Ukupno

137817.4

91

Austrija

12107

7

Bosna i Hercegovina

48.4

1

Bugarska

3,693

14

Hrvatska

430

4

Nemačka

4200

9

Mađarska

80

28

Moldavija

0

1

Rumunija

98900

13

Srbija

          (?)    7746

11

Republika Slovačka

1028

3

Izvor: Danube River Basin Management Plan, ICPDR, 2009.

Uska grla na Dunavu se uglavnom javljaju na deonici km 1430 i 1250. Na toj deonici dužine 180 km identifikovano je 18 uskih grla koja mahom čine oštre krivine i uski poprečni profili. Najteža uska grla su Apatin – gde na velikoj deonici postoji uzan presek, oštra krivina u blizini Vermelj – Petreša, i kod Staklara gde je poluprečnik krivine manji od apsolutnog minimuma od 750m.

Uska grla na Savi odnose se na nedovoljne dimenzije plovnog puta. Na deonici uzvodno od ušća sa Drinom reka nije dovoljno duboka za plovidbu i definisana su dva velika uska grla kod Jamene i Sremske Rače. Dalje nizvodno, najozbiljnije usko grlo na Savi nalazi se na ušću Drine u Savu (km 175). Ušće Drine u Savu je teška deonica za plovidbu, pošto se Drina uliva u Savu u krivini, prouzrokujući kompleksno morfološko ponašanje i jak bočni tok na deonici gde je plovidba već otežana. Pored toga, širina za plovidbu iznosi samo oko 50 m za uske deonice, a dubina pri NPN nije dovoljna. Zajedno sa velikim brzinama toka (između 0.7 i 2.2 m/s), ova deonica stvara velike probleme za plovidbu. Na deonici kod Šapca postoji nekoliko uskih grla za plovidbu. Na ovim mestima, rečno dno, koje se sastoji od šljunka, je prilično uzdignuto u poređenju sa susednim deonicama. Pored toga, reka je na ovim mestima veoma plitka. Na deonici nizvodno od km. 70 do ušća u Dunav (km. 0) nema uskih grla. Na ovu deonicu, za vreme niskog vodostaja i malog dotoka, još uvek utiču krive uspora Đerdapskih brana, što stvara dobre uslove za plovidbu.

Većina uskih grla na Tisi odnosi se na postojanje oštrih krivina, koje brodovi Klase IV teško prolaze. Drugo veće usko grlo na Tisi je prevodnica na brani u Novom Bečeju. Kao i većina prevodnica na Hidrosistemu DTD, dužina ove prevodnice je 85 m. To znači da je potrebno produžiti prevodnicu za najmanje 10m, a poželjno bi bilo za 25 m, da bi bila usklađena sa zahtevima Klase IV. Veći broj brodova Klase IV, čak i Klase V, moći će da koriste ovu prevodnicu (razdvajanjem barže i potiskivača).

Uska grla za plovidbu na Hidrosistemu DTD odnose se na:

Većina prevodnica je je u funkciji, ali je neophodan veći remont. Iako se skoro svuda obavlja dnevno održavanje u dovoljnoj meri i izgleda da se o prevodnicama vodi računa, jasno je da veći remont nije obavljen poslednjih godina na 5 prevodnica (usko grlo Prevodnica br.2 Kucura, Prevodnica br.5 Vrbas, prevodnica no. 8 Srpski Miletić, Prevodnica br. 11 Botoš i prevodnica br. 10 Kajtasovo). Trenutno ove prevodnice još mogu da se koriste (ne sve na efikasan način), ali postoji verovatnoća da one neće više moći da prevode brodove u bliskoj budućnosti bez generalnog remonta (Generalni Master Plan transporta Srbije, EAR, Beograd, 2009)

Luke imaju znatan projektovani kapacitet, ali tehnološki zastareo, uz nedostatak finansijskih sredstava za održavanje i razvoj koji je doveo do njihove neefikasnosti, pri vršenju osnovnih lučkih delatnosti. Lučki kapaciteti zbog nedostatka robe za pretovar u proseku su iskorišćeni sa oko 30%. Najveći broj luka je povezan sa glavnim železničkim prugama i putevima. Samo luke u Pančevu i Beogradu poseduju kontenerske terminale. 
Promet u lukama u 2000. godini je iznosio 40% prometa iz 1989. godine. Poslednjih godina promet robe znatno povećan i iznosio je izmedju 14 i 16 hiljada tona. 

TABELA 3 - PROMET ROBE U VAŽNIJIM LUKAMA, 2009. (u tonama) 

 

Ukupno

Beograd

Novi Sad

Kovin

Pančevo

Prahovo

Sremska Mitrovica

Smederevo

Druge luke

Ukupno

6997351 

909150

791023

379232

852422

234603

295551

1956187

1579183

Unutrašnji promet

2291290

579865

5717

346435

38185

5028

286723

105658

923679

Utovar

1145645

52400

-

328258

37330

37330

5028

94110

542073

Istovar

1145645

527465

5717

18177

855

-

200277

11548

381606

Promet s inostranstvom

4706061

329285

785306

 

814237

229575

8828

1850529

655504

Uvoz

2799772

273631

153920

 

230239

229575

8828

1670367

230897

Izvoz

1906289

55654

631386

30482

583998

-

-

180162

424607

 Izvor: RZS, bilten Saobraćaj, skladištenje i veze za 2009.(2011)

Najveći rast prometa u periodu posle 2004 godine ostvaren je u luci Smederevo zbog stalnog povećanja proizvodnje u metalurgiji u vlaasništvu američke kompanije US Steel u Smederevu.

 Dunav u Srbiji

 Strategija

 Projekti

 Gradovi i opštine

 Plovidba

 Turizam i kultura